Najjači zemljotres ikada: Deset minuta koji su promenili obalu kontinenta

Teško je zamisliti snagu koju u sebi krije priroda. Zastrašujući zemljotres koji je pogodio Venecuelu odneće nažalost mnogo žrtava, ali po svojoj jačini on je daleko, daleko slabiji nego najjači zemljotres u istoriji koji je 1960. godine pogodio jug Čilea.

U severnom delu Venecuele jutros je izmerena magnituda od 7,5 stepeni, dok je 22. maja 1960. u Čileu potres bio čak 9,5 stepeni po Rihteru. Razlika nije linearna. Skala za merenje jačine potresa je logaritamska, što znači da razlika između 9,5 i 7,5 nije dvadesetak posto, već oko hiljadu puta! Toliko je jača energija oslobođena prilikom prirodne nesreće u Čileu, u odnosu na današnju u Venecueli.

Rascep dugačak stotine kilometara

Zemljotres u Čileu je najjači koji je čovečanstvo ikada izmerilo. Epicentar se nalazio u blizini Valdivije, grada na oko 850 kilometara južno od Santjaga.

Svedoci su opisivali da se tlo treslo približno deset minuta – obično potresi traju znatno kraće. U stručnom svetu ovaj događaj naziva se megapotresom, jednim od najjačih zemljotresa koji se mogu dogoditi na Zemlji. Takvi prirodni fenomeni nastaju u zonama subdukcije, što znači da se na tim mestima jedna tektonska ploča podvlači ispod druge.

Uz obalu Čilea okeanska ploča Naska već milionima godina klizi ispod Južnoameričke ploče brzinom od sedam do osam centimetara godišnje. Iako se ploče neprestano kreću, njihovo međusobno trenje ih dugo drži „zaključanim“. Tokom decenija i vekova u stenama se nagomilava ogromna elastična energija. Kada trenje popusti, čitava zona naglo prokliza i nastaje zemljotres.

Kod Valdivije se rascep protegao stotinama kilometara duž obale. Na pojedinim mestima dve ploče pomerile su se i više od dvadeset metara. Upravo zbog tako velike površine kontakta megapotresi mogu da dostignu magnitude iznad 9. Isti geološki mehanizam izazvao je i velike zemljotrese na Aljasci 1964, kod Sumatre 2004. i u Japanu 2011. godine.

Nivo zemljišta spušten za dva metra

Posledice su bile katastrofalne. Prema podacima Američkog geološkog zavoda, poginulo je više od 1.600 ljudi, dva miliona je ostalo bez svojih domova.

Najteže je stradao grad Valdivija. Hiljade zgrada bile su srušene ili toliko oštećene da više nisu mogle da se koriste. Ulice su popucale, mostovi su oštećeni, vodovod i elektroenergetska mreža prestali su da funkcionišu. Stanovnici su se našli u neobičnoj situaciji: grad okružen rekama i obilnim padavinama ostao je bez pijaće vode.

Ubrzo se pokazalo da razaranja neće stati sa prestankom podrhtavanja. Zemljište u širokom pojasu oko Valdivije trajno se spustilo za jedan do dva metra. Morska voda počela je da prodire na područja koja su do tada bila kopno, nastale su nove močvare i lagune, a tokovi pojedinih reka zauvek su promenjeni. Na drugim delovima obale teren se izdigao nekoliko metara iznad nivoa mora.

Cunami prešao preko Pacifika

Promene su bile toliko velike da su pomorske karte morale da budu izrađene iznova, jer više nisu odgovarale stvarnom izgledu obale. Istovremeno je morsko dno naglo promenilo položaj. Milijarde tona vode podignute su u svega nekoliko minuta i pokrenule cunami koji je prešao čitav Pacifik.

Prvi talasi pogodili su čileansku obalu petnaestak minuta posle zemljotresa. U pojedinim mestima dostigli su visinu od oko 25 metara. Potom je energija nastavila put preko okeana brzinom putničkog aviona. Oko petnaest sati kasnije talasi su stigli do Havaja, gde je poginula 61 osoba. Nekoliko sati potom cunami je pogodio Japan, gde je odneo još oko 140 života. Stradali su i stanovnici Filipina, dok su talasi registrovani širom Pacifika - od Novog Zelanda do zapadne obale Sjedinjenih Američkih Država.

Zemljotres u Čileu je pokazao, kao što će potvrditi i ovaj u Venecueli da je snaga prirode neprocenjiva, ali zna se šta zavisi od čoveka. Iako najjači u istoriji, potres uz obalu Južne Amerike nije ostavio najteže posledice. Čileanci znaju kroz istoriju da žive u trusnom području i njihova gradnja je tradicionalno čvršća i odgovornija. Slično je recimo u Japanu. Tamo gde se gradilo bez standarda, gde su korupcija i interes išli ispred pravila struke, tamo se stradalo teže. U prirodi je sila, ali odgovornost je u rukama čoveka.